Срби исламске вере

Категорија: 
Цена: 
700.00Дин.

Наше интересовање је деловање Хасана Ребца између два рата на тему етничког и историјског идентитета балканских муслимана. Рођен је у бољој мостарској херцеговачкој породици српско-муслиманског опредељења. Студије је започео на Филозофском факултету у Београду, да би их после прекида наставио у Бечу, а дипломирао је у Паризу после Првог светског рата оријенталне језике. Припадао је покрету млађих снага које су су бориле против аустроугарске власти у Босни и Херцеговини, био је комита у балканским ратовима, после атентата у Сарајеву као младобосанац избегао је у Београд, прешао је Албанију и Први светски рат провео у српској војсци. Он је природно био предодређен да буде тумач идентитета свих муслимана у новој држави, њиховог односа према модернитету, еманципацији, култури и националном питању. Запослен је између два рата у Министарству вера у звању инспектора, а потом и начелника чија је специјализација била Ислам у нашој држави.
По пресељењу у Скопље (1930) остаје у тој области без неких значајних функција и већ се 1940. води као начелник Министарства правде у пензији и члан вакуфског и шеријатског сабора у Скопљу. После Другог рата постаје посланик у Скупштини државе и о њему нема неких значајнијих података.
Оно што данас имамо од њега је било потиснуто, а то је бављење националним опредељењем босанских и херцеговачких муслимана. С обзиром да је потекао из Мостара важног центра културе са краја деветнаестог века и он се може приписати у листу значајних херцеговачких великана.
Хасан Ребац се је определио за откривање српског идентитета муслимана Босне и Херцеговине за шта је био зналац што се може видети кроз дубинско читање свих тих проблема који су постојали, који су се вешто производили нарочито за време аустријске окупације Босне и Херцеговине. Значајно је и то што је откривао тај проблем Београду, политици и култури Краљевине Србије, а потом и Југославије.
Значај борбе за Србе исламске вере може и данас бити важан јер је део нашег народа вештачки отргнут политички ради других циљева. Са социолошких полазишта легитимно је да део народа себе не препознаје у бошњачком идентитету насталом 1993. године и да има право на своје српско опредељење на основу својих корена, језика и друштвеног наслеђа. Зато су важни текстови Хасана Ребца јер нико није ушао дубински изнутра у биће муслимана као он.

Подели на:

Напомена

У случају промене цена књига на изворном сајту књижаре, унапред се извињавамо. Свака књижара чију књигу промовишемо на нашем сајту задржава право о промени цена без претходног обавештења. Цена коју смо објавили на нашем сајту била је актуелна на изворном сајту књижаре у тренутку додавања.