Монах Антоније: Стоти пут испред патријаршије

“Приђосмо, тако, и по стоти пут згради Патријаршије знајући да иза привидног јавног игнорисања многи свештеници и понеки епископи будно прате Православне токове и добронамерно опомињуће поруке ових наших Литија. На истрајност нас тера неопходност личне одговорности да се у временима опште издаје Истине Божије, побожности народне и слободарства Отаџбине мора чути јавни, на Бога само уздајући се, храбри Православни глас сведочења свему народу нашему где је и у чему пропаст издаје, у чему је замка, где је спасоносни излаз, јер, нажалост, код многих пастира данас недостаје савести, одговорности и храбрости, а код неких чак и Вере и Истине Божије.

Носећи овде сваки пут и десетак хиљада Православних потписа народа као апел патријарху и епископима, мада никакви бројеви нису ни битни, да само један човек донесе само један Православни потпис молбе са конкретном примедбом за исправљање неке неправославности у јавном иступању било ког пастира, нормално би било да буде примљен бар на послужење, ако ли не на разговор. А овде нам и поред бројних примедби на конкретне неправославности, и поред стотине добронамерних Православаца који овде доносе потписе и осталих хиљада верних, и то по стоти пут узастопно, нико не отвара, нико не разговара, не одговоре чак ни у пролазу на наш поздрав ,,Помаже Бог!“, а да притом исти, готово свакодневно, разговарају и држе се са мноштвом белосветских кривовераца и секташа.

Стоти пут смо испред Патријаршије да молимо овде да се сви у свему вратимо на Православни Јединоспасоносни Пут Христов, да опомињемо да СПЦ мора да иступи из светског савеза секти званог ССЦ – ми кажемо ‘мора’, али не приморавамо, јер знамо да ће Господ то једнога дана спровести, и знамо да, до тада, не смемо ћутањем да саучествујемо у погибли многих који би могли бити срцем заведени у ту екуменску прелест, а такође да не смемо ни да се приклањамо другој зилотистичкој крајности да негирамо благодат и чинове докле год се Православно Вјерују чита на Светим Литургијама нашим. Активно чекамо и чекаћемо овде докле Господ не помогне кад народ заслужи да се екуменизам осуди као антихристовска, лажна вера подметнута под многе православне мантије која има за циљ разводнити Свету Православну Веру и побожност народну, која негира Цркву као Једину Тврђаву Истине дајући почаст и признање, не другом човеку – као човеку, јер свакога треба да волимо, већ признање туђим религиозним демоноликим лажима и кривоверјима која су давно осуђена и анатемисана од Светитеља наших, од Цркве наше. Да чекамо и чекаћемо да се раскол у Цркви србској залечи. Да се издајници народа и Вере од Цркве одлуче.

Не тражимо ми овде од епископа да буду милостиви и гостољубиви према нама, већ да се Православно чини, да се кају и исправљају по Светим оцима, или да нам бар јавно и јасно овде кажу шта мисле о свим овим општеправославним темама и проблемима, што наравно не значи да ћемо то ad hoc прихватити и склонити се јер ово није трон њихов, већ Христа Спаса, Христоликог Светога Саве Његовога, па тек онда и њихов… Јер ми нисмо ту да их поучавамо и преслишавамо, већ да не саучествујемо у неправославним делима њиховим.“

монах Антоније

The post Монах Антоније: Стоти пут испред патријаршије appeared first on Васељeнска ТВ.

Подели на: