После пљачке дужници се преселили у ВИП ложе

Београд – Важили су за угледне бизнисмене. Делили су савете и креирали економску политику. За нека од тих звучних имена, годинама касније, сазнали смо да ни своје послове нису баш тако успешно водили. Макар недовољно успешно да би подмирили пореске обавезе. Иза урушених компанија остали су милиони и милијарде дугова према буџету и радницима. Из сфере бизниса тренутно су се преселили у свечане банкет сале и ВИП ложе културних и спортских манифестација.

Глуме џет-сет и није их брига што су Србију гурнули у дубиозу. За разлику од армије радника које су ускратили за плате и доприносе, они се не плаше извршитеља, чак и не помишљају да би неко могао да им заплени скупе лимузине иза чијих тамних стакала се ругају народу и комплетном друштву. Зато радници стрепе да им не заврну воду или исеку струју или гас, јер су им „бизнисмени“ попут скакаваца појели перспективу. Што је најгоре, нико не гарантује да се за коју годину, са новом фирмом, неће вратити као цењени и пожељни инвеститори.

У међувремену, дугови се само гомилају. Порезници суму неплаћених обавеза не објављују од краја 2014. године. Тада су достигли пет милијарди евра, а данас би та цифра могла да износи и неколико милијарди евра више. Ни тада, баш као ни данас, порезници не могу да отпишу потраживања за које је време доказало да су – ненаплатива. У пракси, свега трећина онога што потражују иде на рачун фирми које још послују. Остало се књижи у билансима предузећа у стечају, брисаних, па оних којима је одузет порески број.

И стручњаци упозоравају да није реално очекивати да се од фирми на издисају наплати знатан проценат дуга.

„Постоји и даље знатан простор да се наплата пореза побољша, како кроз сузбијање сиве економије тако и кроз бољу наплату пријављених пореза, нарочито када су у питању текуће обавеза пореских обвезника“, сматра Милојко Арсић, професор Економског факултета.

„Када су у питању старе пореске обавезе предузећа у стечају, може се очекивати да ће бити наплаћен мали проценат пореза, док ће у случају предузећа у реструктурирању наплата зависити од резултата реструктурирања. Побољшана наплата пореза од средине 2014. године је знатно допринела фискалној консолидацији. Процењује се да је око 25 одсто ефекта фискалне консолидације последица сузбијања сиве економије и боље наплате пријављених пореза. Наравно, увек се може претпоставити да је могло и боље, јер је сива економија у Србији и даље знатно већа него у земљама средње и западне Европе“.

Некадашњи први човек пореских управа у Србији и Словенији Иван Симич упозорава да ова институција не сме да буде селективна. Сви обвезници морају да имају исти третман.

„Порезник не сме да гледа кроз прсте, него мора да поступа у складу са законом“, каже Симич. „Ко не може, има могућност да плаћа у ратама или да одложи плаћање на одређени период. То постоји и у другим државама. Имам осећај да се понекад превише бавимо тиме да неко не плаћа порез, него тиме зашто не може да плаћа порез. Има много случајева када порески обвезник не може да наплати своја потраживања, кад им се у року не враћа порез на додату вредност или неки други превише плаћени порез и слично. Због тога не могу да исплате плате, да плаћају порезе и доприносе, фактуре и слично. Та ствар није једнозначна и о томе се не сме причати политичким тоном него неутрално“.

Грађанима делује прилично невероватно да је држава немоћна да наплати порезе и доприносе од компанија, ту су и неки велики тајкуни, а није никакав проблем да извршитељи наплате све обавезе од обичних грађана.

„То не сме да буде проблем. Све је потребно третирати на исти начин“, каже Симич. „У време када сам био директор Пореске управе у Србије, нисмо правили никакве разлике између пореских обвезника. Ко није платио порез или није затражио одлагање у складу са законом, имао је блокиран рачун. Порезници су у Србији ефикасни у сразмери са улагањем у њихову едукацију и модернизацију. Обједињена наплата, коју смо припремили 2013. и увели 1. јануара 2014. године, доста је повећала пореске приходе од социјалних доприноса и пореза на доходак грађана. На том подручју има још много резерви и, колико примећујем, у последње четири године није било великих промена у дигитализацији рада, а могућности су невиђене. Сматрам да више од 90 одсто пореза обвезници плаћају сами од себе, са редовним месечним плаћањима“.

Порески морал

Пореским обвезницима је потребно омогућити да без страха пријаве непријављен порез, да га плате без кажњавања, јер је казна затезна камата, али да надаље редовно измирују обавезе, искуство је Ивана Симича. „Пре неколико година сам имао пореског обвезника који је накнадно у Србији пријавио приходе остврене у иностранству“, прича Симич.

„У Словенији у таквим случајевима пореска управа прими самопријаву, наплати порез, обрачуна затезну камату и ствар је завршена. Живот иде даље. У Србији је било другачије. Одмах након самопријаве тај обвезник је добио контролу пореске полиције, па теренску контролу, па кривичну пријаву, па кривични поступак…“

Новости

The post После пљачке дужници се преселили у ВИП ложе appeared first on Васељeнска ТВ.

Подели на: