После свих наших страдања, нас оптужују за геноцид!

Читав живот слушам исту причу-причу, која се попут врло укусне торте, са зналачки одабраном глазуром, пуних седамдесет година сервира гладном и неуком српском народу. Народу, кога на жалост не занима ни зашто је гладан ни зашто је неук, ни зашто је доспео до степена “социјалног дарвинизма”. Овом синтагмом, у свом делу “Енглески корени немачког фашизма” Мануел Саркисјанц, означава тотално социјално и духовно посрнуће, после кога се неки народ може сматрати нижом расом.

То је прича о нама, и нашим усрећитељима комунистима. Онима који седамдесет година само мењају глазуру, и торту опет износе пред наша насмејана лица, пред наше тинтаре…

Тако се ето десило, да после свих наших страдања и погрома будемо оптужени и за геноцид. Геноцид, који ће највиши представници наших усрећитеља, у друштвено “прихватљивом“, од „историје“ одабраном тренутку, признати у наше име, и заувек нас оптеретити страшном и срамном хипотеком.

Тако ће нас наши водичи кроз галаксију још једном превести жедне преко воде. То ће бити њихова нова победа, у виду њихове нове подвале. Или да поједноставимо – неко ће морати, због нас повампирених, вештих ножу, и клању склоних Срба, прихвататити одговорност и на своја плећа примити терет „нашег” злочина и наше срамоте. Погађате, то ће учинити комунисти!

Комунисти, који ни са једним злом, злочином и несрећом на овом свету, немају никакве, ама баш никакве везе. Они су само несхваћени хуманисти, захваћени крвавим историјским вртлогом, али у њихове намере не треба суњати, не дај Боже посумњати. Немају они ништа са убиством Милорада Драшковића, са убиством краља Александра, са роварењима и побунама против државе, са масовним стрељањима, пребијањима и пресељењима нас старовераца. Њихови идеали окренуту су човеку и само човеку. Новом човеку!

Или можда ипак имају, запитаће се градски пацери или покоја сеоска бараба. Можада ипак нешто имају са подлом преваром, када су уз помоћ совјетских тенкова и британске дипломатије, узјахали нама на грбачу, уселили се у наше куће и постеље? Гологузани и голотрбани! Да ли су то су они вукови у јагњећим кожама, који су се побринули да истина о Јасеновцу буде представљена као трагична, додуже крвава епизода, у којој шачица екстремиста извршава злочин над хрватским антифашистима, Јеврејима и Циганима, истини за вољу и Србима? Али није ни то најбитније. Шта је у ствари важно?

Како је до суноврата уопште дошло? Све је то у ствари директна последица деловања великосрпског елемента и закулисних игара династије Карађорђевић, то јест наших представника. То јест нас. Нас који нисмо дали добрим југословенским народа да у миру живе, раде и радују се. Дакле постојимо само они и Ми. Ми Срби и они комунисти. Ми кривци и они невини. Ми у лудачким кошуљама и генерали ЈНА са сузама у очима. Верујте ми на реч…

Али, они нам ипак праштају. Они нас воле… На крају нас они, који од Србије направише бољшевички брлог, од чијег смрада заудара читав Балкан, поново освешћују и враћају на прави пут, подсећајући нас на непролазне поруке и поуке свог демонског вође, да је оно што је он запишао, њима остављено у трајни аманет.

А шта је нама остављено? Колики је наш део? Са једне приватне телевизије нуде нам улазак у куплерај а са друге боравак у јавној кући.

Са државне телевизије свакоднево ћемо гледати резултат “наших” погрешних убеђења и веровања: пуста села, крезубе и остављене старце и старице, закључане школе и запарложена имања. Камера победника све ће вредно и прецизно забележити. Нека остане као опомена будућим Србима, уколико се икада роде, шта ће да их снађе. Зато нека и не помишљају да се роде као Срби.

Предраг Вулин, новинар, Бања Лука

Погледи

The post После свих наших страдања, нас оптужују за геноцид! appeared first on Васељeнска ТВ.

Подели на: