Врх класичне комедије, рука напредњачког режима у џепу режимског тајкуна! Из левог, у десни џеп

Београд – Напредњачки режим је немилосрдан према онима који покушају да се ослободе обавезе плаћања рекета. Омиљени режимски тајкун, Миодраг Костић, који већ годинама ужива подршку сваке власти у Србији, то је осетио ових дана на сопственој кожи када му је због тога што је одлучио да мало смањи финансирање СНС-а, Народна банка Србије упропастила посао вредан 80 милиона евра! Управо из овог примера види се како овдашње институције затварају очи пред очигледним криминалом, све док је починилац донатор властодржаца.

Своје богатство, тајкун Миодраг Костић стекао је шверцом дефицитарних производа током деведесетих година прошлог века, а наставио је да га увећава кад је од Демократске странке на поклон добио српске шећеране. Ипак, највећу експанзију је доживео преузимањем нишке АИК банке која је после тога куповала друге банке у Србији и иностранству. Ширење његовог пословног царства привремено је зауставила Народна банка Србије и то по наређењу са државног врха који је незадовољан провизијом коју добија од овог бизнисмена.

Према извештају Европске централне банке АИК банка према величини активе, капитала и оствареног пословног резултата спада у првих пет банака на домаћем тржишту, са капиталом већим од 550 милиона евра и адекватношћу капитала на нивоу од око 30 одсто.

Прошлог лета уз пуно медијске буке Доброслав Бојовић, односно његова компанија „Напред развој“ уз помоћ милионског кредита (у еврима) добијеним од АИК банке купује акције српског грађевинског гиганта „Енергопројекта“ и постаје његов већински власник. Све је још летос било јасно и познато – и ко стоји иза непријатељског преузимања и одакле долази новац, као и ноторна чињеница да Бојовић увек ради за рачун неког другог, а не себе, – али тада нико ништа није предузимао.

Преко АИК банке су ишле највеће исплате пара за председничку кампању Александра Вучића прошле године, а она је тада шаком и капом одобравала „кредите“ (који до данас нису враћени) привредницима са врха донаторске листе Српске напредне странке. Крајем јануара прошле године Костићева МК Група (у чијем окриљу послује АИК банка) купила је београдску“Алфа банку“ а.д.

У фебруару прошле године постало је познато како се Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) повукла из власничког удела у кипарској фирми „Агри Еуропе“ у чијем власништву су „МК Група“, „Агроинвест“, „Суноко“ и „Карнекс“. Власник ове кипарске компаније је у крајњој линији Миодраг Костић.

Цена од 50 милиона евра коју је 2013. дао ЕБРД за улазак у „Агри Еуропе“ 2017. је плаћена из кредита добијеним од АИК банке. Очигледно је Костић новац само пребацио из левог у десни џеп. У сваком случају, овако високе аквизиције у прошлој години су до крајњих граница напрегле рачуне нишке банке која је у једном тренутку била на граници платежне способности.

Због овога је Костић морао да прибегне посебним мерама штедње, али је то учинио на погрешном месту и у погрешно време – одлучио је да смањи давања рекета Српској напредној странци и то управо уочи избора у Београду.

Београд није само престоница Србије и због тога значајан град – онај ко управља њиме истовремено контролише и други највећи буџет у Републици. Због тога су ови избори за Александра Вучића „бити или не бити“, или је бар он то тако замислио, па је потребно уложити апсолутни максимум напора да се они и добију. И у том тренутку Костић је одлучио да смањи своје донације.

Одговор напредњака није морао дуго да се чека.

Још крајем фебруара прошле године АИК банка је најавила куповину већинског пакета акција словеначке „Горењске банке“ у вредности од 80 милиона евра. У вези са тим је добијена дозвола од надлежних европских институција (пошто је Словенија у Европској Унији), као и од овдашње Народне банке, а постигнут је и прелиминарни договор са највећим власником акција „Горењске“, „Сава осигурањем“.

Пре неколико дана Народна банка Србије је изненада повукла своје раније дато одобрење и то позивајући се управо на спорни кредит дат Бојовићу за куповину акција „Енергопројекта“. Пола године је са тим кредитом било све у најбољем реду, а онда је Костић одлучио да смањи доток пара напредњацимаи кредит је одједном постао споран.

Народну банку Србије чврсто у својим канџама држи Јоргованка Табаковић, једна од највернијих сарадница Александра Вучића. По закону НБС контролише да ли су домаће банке ликвидне и да ли постоји опасност од превелике изложености ризицима који би могли да доведу до инсолвентности. Сећања на газда Језду и Дафину су још увек свежа.

Својевремено, док су Костић и напредњаци били у љубави, НБС није видео ништа спорно у томе што је Бојовићу одобрен вишемилионски кредит за куповину акција „Енергопројекта“ и то без одговарајућих гаранција. Када је Костић одлучио да смањи своја давања напредњацима, Табаковићева је „схватила“ како је поменута позајмица такозвани „лоши кредит“ који се обезбеђује тако што је банка дужна да у трезор НБС-а депонује истоветну суму.

Пошто је то било урађено, у НБС-у су „закључили“ да је АИК банка исувише изложена ризику и да би куповина акција словеначке „Горењске банке“ могла да доведе до недостатка готовине којим би било угрожено редовно пословање АИК банке и стабилност целокупног банкарског тржишта у Србији.

Из тог разлога НБС је изненада повукла своју дозволу за преузимање словеначке банке и то само неколико дана пре скупштине акционара „Сава осигурања“ на којој је требало да буде одобрена продаја акција „Горењске“ АИК банци.

Пошто су и Костић и АИК уложили велика средства у припрему куповине „Горењске банке“ нема сумње да ће се они потрудити да се нађе решење и укине блокада куповине, а то значи да ће рекет Вучићевом картелу морати и даље да се плаћа у износу не мањем од оног који је даван раније.

Стручњаци се слажу у томе да је поступак НБС-а исправан, али да је тако морало да се реагује још пре пола године, одмах пошто је спорни кредит одобрен Бојовићу, а не тек сада када је постало јасно како Костић нема намеру да у власничку структуру „Енергопројекта“ пусти и неког из Вучићевог клана.

АИК банка, од како ју је Костић преузео, служи искључиво за увећање његове имовине и већ неколико пута се упуштала у ризичне активности како би помогла свом власнику. Крајње је време да се над њом спроведе опсежна истрага, али то никако не сме да зависи од тога да ли су банка или њен већински власник у добрим односима са државним врхом или нису. Проблем је у томе што Народна банка Србије није независна институција, већ је само продужена рука пљачкашког режима.

Оно што посебно забрињава јесте чињеница да је Народна банка Србије у потпуности изложена деловањима страних обавештајних служби. Скоро две недеље пре него што су домаћи медији објавили информацију о повлачењу одобрења издатог прошле године, словеначки лист „Дело“ је пренео сазнања Словеначке агенције за обавјешћивање и сигурност (Сове) како српска регулаторна тела неће дозволити да АИК преузме „Горењску“.

Окреће се коло (не)среће

И из других примера је уочљиво да Народна банка Србије реагује само онда када је то у интересу властодржаца, а да је, иначе, потпуно незинтересована за оно шта се дешава на српском тржишту капитала.

Криптовалуте (од којих је најпознатији биткоин) нису валуте у пуном смислу те речи, јер за њих, осим малобројних изузетака, не могу да се купују ни роба ни услуге. У суштини, то је есенција берзанског пословања – чиста шпекулација. Постоје и они који сматрају да је трговина криптовалутама сличнија играма на срећу, због чега за то треба примењивати законска решења из те области, а не она која важе за берзу и класичну трговину хартијама од вредности. Тржиште првих 100 највреднијих криптовалута (од укупно преко хиљаду) вредно је 514.753.950.267 америчких долара.

Најпознатији берзански шпекуланти, као што су Ворен Бафет и Џорџ Сорош, упозоравају да су криптовалуте, а на првом месту биткоин, мехури сапунице који у сваком тренутку могу да експлодирају и финансијски униште своје власнике. Примера ради, биткоин је 6. јануара ове године вредео 17.650 УС долара, а 17. јануара 10.150 долара. У дану када су јужнокорејске власти објавиле како планирају да ограниче трговину криптовалутама на својим берзама, биткоин је изгубио четвртину своје вредности.

Због свега овога су многе државе (између осталих и Кина) забраниле својим банкама и другим финансијским институцијама да новац клијената улажу у набавку криптовалута, односно то третирају као „лош кредит“ за који се полаже депозит. Са друге стране, постоје земље које финансијски подржавају трговину криптовалутама, као што је, на пример, Белорусија. Венецуела излазак из економске кризе планира управо кроз увођење сопствене криптовалуте – назване петрол.

Народна банка Србије уопште не размишља ни да ограничи, а ни да поспеши трговину виртуелним парама. Њена тактика је до сада била нојева, односно затварање очију у нади да ће ситуација сама од себе да се реши. Тако овдашње банке своја слободна средства могу да пласирају у криптовалуте и да тиме угрозе сопствену ликвидност, али тако што ће то радити преко неке од земаља које порески поспешују овај вид трговине (на пример Белорусије). У сваком случају, Србија од ове трговине нема ништа осим штете. Уобичајени начин пословања Јоргованке Табаковић и других „стручњака“ из редова Српске напредне странке.

Милан Маленовић / Магазин Таблоид

The post Врх класичне комедије, рука напредњачког режима у џепу режимског тајкуна! Из левог, у десни џеп appeared first on Васељeнска ТВ.

Подели на: