Посао: Револуција (The Revolution Business)

Тип видео материјала: 

Револуција је посао. Филм како се креирају револуције широм света

Да ли револуције настају спонтано или су организовано дело плаћених револуционара. Да ли је револуција посао данас?

Револуција-је-посао.-Филм-како-се-креирају-револуције-широм-света.јпг (42.41 КБ. 400x266 - виеwед 182 тимес.)

Револуција је, у општем случају, радикална промена друшвених односа. У политичком означава корениту промену друштвеног уређења. Реч револуција значи преобрат. У неким револуцијама учествује велики број људи, или чак већина неке социјалне групације или народа, док у неке револуције води само мала група револуционара.

Документарни филм Револуција је посао о томе како је за неке људе подизање револуција широм света постао посао. Пример је српски политички активиста Срдја Поповић и извоз револуције широм света. Савремена револуција је посао стратешких група и невладиних организација које пружају логистику и кноw хоw револуционарима.

Пример арапског пролећа и Србије. Ко је стајао иза српске револуције и неких других револуција у свету. Како се увози револуција у једну земљу. Технологија освајања власти.

Документарни филм Посао – Револуција (Тхе Револутион Бусинесс ) од 27 минута о рушењу власти једне земље, све као обична забава на јавним мјестима у центрима градова, нарочито вреди за Блиски исток и Арапске државе.

Политичке револуције често прати насиље, и велике промене у структурама моћи које често резултују новим институционализованим насиљем, као што је био случај са руским и француским револуцијама (које су пратиле „чистке“ и „Терор“). Политичка револуција је насилна замена једног скупа владалаца другим (као што се догодило у Француској и Русији), док је социјална револуција фундаментална промена у социјалној структури друштва, као што су биле Протестантска реформација или Ренесанса. Међутим, ово разграничење је ретко јасно, јер већина политичких револуција тежи да изнесе и социјалне револуције, и имају основне филозофске или социјалне мотиве који их предводе. Најпознатије револуције са оваквим мотивима у модерном свету су биле либералне револуције и комунистичке револуције, као и повремене националистичке револуције. За разлику од револуција, пучеви често не теже променама изузев промене тренутног вође.

Неки политички филозофи сматрају револуције средствима за постизање својих циљева. Већина анархиста се залаже за социјалну револуцију као сретство сламања структура власти, и замењивања их не-хијерархијским институцијама.

Социјалне и социјално-политичке револуције често спадају у најрадикалније социјалне покрете. Оне утичу на све друштвене компоненте, уводе нови социјални поредак и(ли) теже да униште све или скоро све старије структуре.

Међу марксистичким комунистима постоји подела на оне који су подржавали Совјетски Савез и остале такозване комунистичке државе, и на оне који су критички настројени према овим државама (неки их чак одбацујући као не-комунистичке), на пример троцкисти и ортодоксни марксисти.

Социјалне и политичке револуције често бивају „институционализоване“ када идеје, слогани, и личности које учествују у револуцијама наставе да играју важну улогу у друштву, дуго након што је револуција окончана. Комунистичке државе су често институционализовале своје револуције како би дале легитимитет својим владама. Неке не-комунистичке државе, као што су САД, Француска или Мексико су такође институционализовале револуције, и настављају да славе сећање на своје револуционарне прошлости кроз празнике, песме, и на друге начине.

Подели на: